Kako nastaju dezinformacije i zašto se šire?

Dezinformacije nastaju u različitim kontekstima. Nekada su proizvod političkih interesa, nekada ekonomskih motiva (klikovi), oglasi, (monetizacija), a nekada potrebe za pažnjom i vidljivošću u digitalnom prostoru.

Njihovo širenje dodatno podstiču algoritmi društvenih mreža koji favorizuju sadržaje sa visokim angažmanom, bez obzira na njihovu tačnost.

Mladi su posebno izloženi ovim sadržajima jer najveći dio informacija dobijaju putem platformi koje nijesu uređene uredničkim standardima, već algoritamskim pravilima vidljivosti.

U takvom okruženju, granica između informisanja, zabave i manipulacije postaje nejasna.

Važno je razumjeti da se dezinformacije rijetko doživljavaju kao očigledna laž.

One se često predstavljaju kao „alternativna verzija”, „prećutana istina” ili „ono što vam mediji ne govore”.

Mreža za omladinski aktivizam (MOACG) sprovodi projekat ‘‘Beyond the Headline: Youth Against Disinformation’’ u saradnji sa SEECheck Network i uz podršku Evropske unije.