Helena Prelević: „Došla sam zbog drugarice. Ostala zbog sebe.“

Nekada joj je bilo teško da govori pred grupom ljudi.

Tokom osnovne škole imala je manji krug prijatelja i izbjegavala javna predstavljanja jer se plašila da će pogriješiti. Danas kaže da je upravo izlazak iz zone komfora jedna od najvećih promjena koju je primijetila kod sebe.

Sve je počelo prošle godine, kada ju je prijateljica pozvala na radionicu Mreže za omladinski aktivizam Crne Gore (MOACG). Na prvu aktivnost nije došla zbog aktivizma, već zbog društva.

„Prvi put sam došla samo zbog Tamare, ali poslije sam ostala zbog sebe. Dopale su mi se aktivnosti, bile su interesantne i obrađivale su veoma korisne teme. Mislim da sam taj strah više prevazišla.“

Danas joj je mnogo lakše da govori pred ljudima, upoznaje nove osobe i prihvata nove izazove. Upravo zbog toga vjeruje da je nekad dovoljno napraviti samo jedan mali korak da bi se dogodile velike promjene.

Povodom pet godina rada MOACG-a uručeno joj je jubilearno priznanje za doprinos organizaciji. Posebno će pamtiti trenutak kada je na svečanoj proslavi nosila crnogorsku narodnu nošnju.

„Osjećala sam se baš zahvalno, srećno i ponosno, jer to priznanje predstavlja da se moj rad, trud i zalaganje u Mreži vide i vrednuju.“

Za Helenu je priznanje mnogo više od uspomene na jedan događaj. Ono je podsjetnik koliko jedan mali korak može da promijeni način na koji vidiš sebe.